Прослава сеоске славе Св. Јела

3. јуна сваке године мештани Грабовца славе сеоску славу Свети Цар Константин и Царица Јелена. Довољно је рећи само Света Јела и свако ко је повезан са нашим селом знаће да се ради о великој сеоској прослави.

Као сваке године и ова ће бити обележена на нашем малом али светом месту - Црквини. Слави се по нашим старим обичајима, где се уз присуство свештеног лица (сеоског попа) и домаћина славе, у Црквини, освећује славски колач. Мештани села са украшеним колачима, свећама и вином одају пошту својим прецима, али се и моле са своје потомке.

Сеоска слава је једна од ретких прилика када се сви Грабовчани сјате на једно место. Захваљујући Светој Јели многи од нас, после дужег времена, сретну своје рођаке, пријатеље, старе љубави, комшије итд.

Многи од нас не знају пуно о Светој Јели, па ни о самом месту где обележавамо празник. У наставку можете пронаћи основне информације и неке претпоставке о Цару Константину, Царици Јелени, али и о самој Црквини.

Место где се данас налази Црквина, била је стара црква, по неким истараживањима била је то Гробљанска црква. У Светостефанској повељи или хрисовуљи из 1313. године, помиње се 75 села и 8 катуна. Села и катуни су припадали манастиру Бањска. Међу тим селима помиње се и Бано Поље, тадашњи назив за Грабовац. Иначе, назив Бано Поље се и данас често користи за део поља где се налазе плодне грабовачке њиве.

У селу Бано Поље које се налази испод планине Соколице, налазила се црква која је била посвећена Светом Константину и Јелени. После уласка Турака на ове просторе црква бива уништена. Црква је касније делимично обновљена. Не тако раскошна и скривена од очију Турака црква је одолевала даљим турским разарањима. После велике сеобе Срба (1690. године) црква бива потпуно уништена. Нажалост до дана данашњег црква није обновљена. Остаци те цркве налазе се на месту на коме је наша Црквина. Ово место нас данас подсећа да је то увек било свето српско место на којем су мештани налазили мир и наду.

Сећање на период процвата српске државе и њене цркве из периода Немањића, народ је сачувао до данашњих дана славећи сеоску славу (молитву) Свети Цар Константин и Царица Јелена или како је једноставно у селу називамо Света Јела. Прославу Свете Јеле мештани оргнизују сваког 3.јуна и ту традицију преносе са колена на колено.

Иначе, Цар Константин је по доласку на престо имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију. Пре борбе са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмах потом, Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана. После победе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољ. Када се Цар тешко разболео, јавили су му се Апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестар крсти. После крштења болест је ишчезла са његовог тела.

Света Јелена, је била Царева мајка. Радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења на Голготи, а потом и многе друге цркве на Светој Земљи. У својој 80. години, ова света жена, умрла је 327. године н.е. Цар Константин је поживео још десет година после своје мајке. Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих Апостола у Цариграду.

www.selograbovac.com @ 2013